Beogradski centar za ljudska prava izražava zabrinutost zbog toga što se u raspravama oko uvođenja verske nastave u državne škole pogrešno tumači ljudsko pravo na slobodu savesti i veroispovesti. Sloboda savesti i veroispovesti sadrži pravo čoveka da ispoveda onu veru za koju se opredeli, ali i pravo da ne ispoveda nijednu veru. Ova sloboda sadrži i pravo roditelja da vaspitaju svoju decu u skladu sa svojim uverenjima i s religijom koju sami izaberu.Pogrešno je tvrditi da pravo na slobodu savesti i veroispovesti znači obavezu države da u javne škole uvodi versku nastavu, obaveznu ili fakultativnu. Država treba samo da omogući slobodnu versku nastavu i da ne čini ništa da je ometa.
Bez obzira na to da li će se verska nastava uvoditi i na koji način, Beogradski centar za ljudska prava se protivi naglim rešenjima koja se usvajaju bez prethodne temeljite diskusije. Centar smatra da u jednom multikulturnom i multikonfesionalnom društvu, kakvo je društvo u Srbiji, ovim stvarima treba prilaziti s krajnjim oprezom. Centar je svestan da mladi ljudi treba da imaju znanja o najvažnijim religijama jer su ona deo opšte kulture, ali se ta znanja ne mogu sticati samo upućivanjem u jednu vrstu verskih učenja. Naročito je opasna tendencija da se predmet koji treba da kod učenika stvori odanost prema demokratiji, ljudskim pravima i toleranciji, predviđa kao alternativni predmet za onu decu koja neće pohađati versku nastavu. Ovo nije dobro ni za zagovornike verske nastave jer bi se lako moglo doći do zaključka da religioznost znači neverovanje u demokratiju, ljudska prava i toleranciju, što verovatno niko od zagovornika verske nastave ne želi.
Beogradski centar za ljudska prava predlaže Vladi Republike Srbije da odluku o uvođenju verske nastave odloži sve dok se ne obavi ozbiljna rasprava o svim njenim posledicama, o načinu kako će se u školske programe uključiti preko potrebni sadržaji koji će potvrđivati vrednosti građanskog društva, demokratije i ljudskih prava, kao i obučenosti i spremnosti nastavnika da tim vrednostima podučavaju učenike.
Takođe, Beogradski centar za ljudska prava podseća Vladu Republike Srbije da je dužna da poštuje međunarodne obaveze preuzete ratifikacijom Konvencije o pravima deteta koja u članovima 12, 13 i 14 obavezuje stranu ugovornicu da samom detetu na odgovarajući način obezbedi pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti kao i slobodno izražavanje mišljenja. Ove članove treba tumačiti kao pravo dece, a ne isključivo roditelja i Vlade, da učestvuju u odlukama koje se njih najviše tiču.
