Beogradski centar za ljudska prava ukazuje da je od 1. februara 2024. godine počela primena novih odredbi Zakona o zapošljavanju stranaca koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 26. jula 2023. godine. Nove odredbe omogućavaju olakšan pristup ostvarivanju prava na rad za izbeglice i tražioce azila u Republici Srbiji. Omogućava se da strani državlјani u jedinstvenom postupku, pred jednim državnim organom, Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije, ostvare istovremeno pravo na privremeni boravak i pravo na rad. Jedninstvena boravišna dozvola trebalo bi da se izdaje elektronski, a da se administrativna procedura zapošljavanja stranaca skrati na 15 dana, u odnosu na ranijih dva meseca.
Deset dana od stupanja na snagu ovog zakona, preko portala eUprave proradila je online aplikacija za jedinstvenu boravišnu dozvolu, ali do dana objavljivanja ovog saopštenja, poslodavcima (pravnim licima) nije omogućeno da sprovedu plaćanje i samim tim da u ime svojih zaposlenih zatraže jedinstvenu boravišnu dozvolu. Nadležne institucije se nisu oglasile povodom ovog pitanja, niti ponudile alternativno rešenje, a dodatno izostaju instrukcije i smernice po pitanju pristupa pravu na rad za tz. otvoreni pristup tržištu rada (bez neophodne radne dozvole tj. jedinstvene boravišne dozvole) za određene kategorije stranaca u Srbiji koji je uveden novim izmenama.
Osobama koje u Srbiji imaju odobren azil, odnosno priznato pravo na utočište ili dodeljenu supsidijarnu zaštitu, od 1. februara ove godine više nije potrebna radna dozvola, ne moraju više da plaćaju visoke takse i prolaze kroz komplikovane administrativne procedure. Ova kategorija stranaca sada ima tz. otvoren pristup tržištu rada, poput pristupa tržištu rada u državama EU. Dodatno, za tražioce azila skraćen je rok za pristup tržištu rada sa devet na šest meseci od trenutka podnošenja zahteva za azil (što dokazuju potvrdama o podnetom zahtevu za azil, potvrdom o statusu ili potvrdama o podnetom zahtevu za azil koje izdaje Kancelarija za azil MUP-a Srbije) čime se Srbija takođe približila praksi EU.
Izmene omogućavaju i da pristup tržištu rada imaju osobe sa privremenim boravkom u Srbiji iz humanitarnih razloga (žrtve trgovine ljudima, rodno zasnovanog nasilja i drugi razlozi humanitarne prirode) na šta je bilo ukazivano godinama unazad. Otvoreni pristup tržištu rada za ovu kategoriju stranaca (bez izdate jedinstvene dozvole)[1] omogućava ostvarenje prava na rad od dana odobrenja prava na azil, prava na privremenu zaštitu ili, humanitarni boravak, u periodu važenja odobrenog boravka.
Dodatno ukazujemo da je Skupština Srbije u julu prošle godine usvojila i izmene Zakona o strancima te da na osnovu član 68a ovog zakona osobe sa odobrenim azilom u Srbiji ostvaruju i pristup stalnom nastanjenju. Pomenuti član otvara mogućnost da se strancu koji je ovde boravio neprekidno duže od tri godine po osnovu odobrenog prava na azil, odobri stalno nastanjenje. Time je ova kategorija stranaca dobila blaže uslove za odobrenje stalnog nastanjenja u Srbiji u odnosu na ostale strance, za koje se primenjuju uslovi propisani članom 70. ovog zakona, na šta je Beogradski centar za ljudska prava skretao pažnju tokom javnih rasprava, uzimajući u obzir specifične i lične okolnosti stranaca kojima je odobren azil i članovima njihovih porodica. Ističemo i da se na osnovu izmena Zakona o strancima ovim osobama nakon odobrenog stalog nastanjenja, omogućava da ostvare i pravo na ličnu kartu za strance. Zakonska mogućnost pristupa stalnom nastanjenju izbeglica predstavlja veliki pozitivan korak za sistem azila u Srbiji.
Beogradski centar za ljudska prava poziva poslovnu zajednicu u Srbiji da se dodatno informiše i uputi u nove odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, kao i nadležne institucije i organe da transparento pruže sve potrebne informacije i otvore sve servise predviđene ovim setom navedenih zakonskih izmena. Na taj način olakšaće se i trajna integracija izbeglica kojima je taj status priznat u našoj zemlji.
[1] U skladu sa članom 3 Zakona o zapošlajvanju stranaca (‘Sl. glasnik RS’, br. 128/2014, 113/2017, 50/2018, 31/2019 i 62/2023).
