Beogradski centar za ljudska prava zabrinut je zbog sve češćih znakova da su viši sudovi u Srbiji vrlo velikodušni prema ljudima koji se otvoreno predstavljaju kao fašisti. Najnoviji primer je presuda Okružnog suda u Novom Sadu, kojom se ukida presuda opštinskog suda Goranu Davidoviću, zvanom „Firer“, predvodniku neregistrovanog Nacionalnog stroja, zbog povrede ugleda novinara Dinka Gruhonjića zato što „ deo sudske dokumentacije nije pisan ćiriličnim pismom, a i tužba je napisana na latinici“. Okružni sud smatra da su time „povređena Davidovićeva prava“. Prvostepena presuda je doneta pre više od dve godine.
Okružni sud je time išao na ruku ciničnom pokušaju Davidovića i njegovih branilaca da se, na talasu lažnog rodoljublja, prave nevešti i rugaju pravima svojih sugrađana. U zemlji u kojoj se u mnogim listovima, drugim publikacijama i javnim natpisima nesmetano i bez teškoća upotrebljava latinično pismo, koje se uči i u osnovnoj školi, i gde je to pismo koje isključivo koriste neke nacionalne manjine, tvrditi da je ono za sud i stranke pred njim nerazumljivo predstavlja poigravanje s ljudskim pravima građana i pravnom sigurnošću. Ovo bi mogao biti opasan presedan, na osnovu koga bi se mogle ukinuti mnoge sudske odluke i poremetiti mnogi postupci pred državnim organima.
Međunarodno zaštićeno pravo svakog čoveka je da se sudu obraća na jeziku koji koristi i razume. Ovo utoliko više važi za pismo. Ako je Ustavom Srbije ćirilično pismo proglašeno za zvanično, to se odnosi samo na sud kao državni organ a ne na stranke pred njim.
U drugom, krivičnom, postupku Davidović je pre tri godine osuđen zbog fizičkog napada na učesnike jednog antifašističkog skupa, ali mu pasoš nije oduzet pa je mirno otputovao u Italiju. Sada se može očekivati da je njegova ekstradicija nemoguća jer italijanski organi ne čitaju ćirilicu, kojom im se organi iz Srbije jedno mogu obraćati. Iz Ministarstva pravde rečeno je, pre četiri meseca, da će Firer biti izručen Srbiji za 3-4 nedelje.
