Povodom najavljenih izmena i dopuna Krivičnog zakonika i uvođenja kazne doživotnog zatvora, kao i doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, razgovarali smo sa profesorom komparativnog i međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Notingemu, Dirkom Van Zil Smitom.
Profesor Van Zil Smit objavio je nedavno, zajedno sa koleginicom Ketrin Eplton, globalnu studiju o doživotnoj kazni zatvora u kojoj su autori ukazali na implikacije izricanja doživotne kazne zatvora na ljudska prava i pokušali da pronađu odgovor na pitanje da li doživotna kazna zatvora može biti pravična i humana.
Profesor Van Zil Smit u svom intervjuu povodom namere Vlade Republike Srbije da u krivičnopravni sistem uvede kaznu doživotnog zatvora ističe da je iznenađujuće to što Srbija uopšte uvodi ovu vrstu krivične sankcije. Prema njegovim rečima, Srbija je do sada bila jedna od 32 zemlje sveta koje nisu imale kaznu doživotnog zatvora. Nažalost, nakon poslednje reforme krivičnog zakonodavstva Srbija je iz režima u kome ovakva sankcija ne postoji prešla u najrepresivniji režim – onaj u kom postoji doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta.
Profesor Van Zil Smit posebno je istakao standarde Evropskog suda za ljudska prava u ovom pogledu i osvrnuo se na institut predsedničkog pomilovanja koji se tokom javnih debata o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predstavljao kao mogućnost kojom se osuđenicima za najteža krivična dela pruža nada da će moći da izađu iz zatvora ukoliko se promene.
Na kraju, profesor Van Zil Smit istakao je da bi, da je savetnik vlasti u Republici Srbiji, predložio da se ne uvodi kazna doživotnog zatvora, već da se, ukoliko se proceni, uvede mogućnost produženja kazne za one osuđenike za koje se proceni da i po odsluženju izrečene zatvorske kazne, predstavljaju opasnost za društvo. Pored toga, istakao je i da su teški slučajevi koji pokreću temu pooštravanja kaznene politike, razumljiv impuls koji dolazi od dela društva, ali da je neophodno imati na umu da teški slučajevi stvaraju loše zakone i da je najavljena izmena Krivičnog zakonika suštinski loš zakonski predlog koji je u suprotnosti za osnovnim ljudskim pravima.
Ceo intervju profesora Van Zil Smita, možete pogledati ovde:
Podsećamo, Vlada Republike Srbije prošle nedelje usvojila je predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Republike Srbije i on je upućen u skupštinsku proceduru. Sednica Narodne skupštine počinje sutra, 14. maja 2019. godine.
