Beogradski centar za ljudska prava upozorava javnost na pokušaj da se predmet policijskog zlostavljanja nad jednom studentkinjom, učesnicom protesta tokom prošlog leta u Beogradu, okonča primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja, bez sudskog postupka i bez utvrđivanja krivične odgovornosti policijske službenice osumnjičene za zlostavljanje.
Reč je o događaju u noći 3. jula 2025. godine kada je policijska službenica čupala za kosu studentkinju koja se nalazila u Bulevaru kralja Aleksandra ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u pokušaju da joj otključa telefon pomoću prepoznavanja lica. Ovaj događaj je zabeležen kamerama mobilnih telefona drugih učesnika protesta i snimci su objavljeni u medijima.
Beogradski centar za ljudska prava je povodom ovog događaja podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje. Postupajuća tužiteljka sprovela je dokazne radnje i utvrdila identitet osumnjičene policijske službenice Tanje Drobnjak, dok drugi policijski službenici koji su učestvovali u događaju do danas nisu zvanično identifikovani.
Tužiteljka je pre oko mesec dana bila podnela optužni akt protiv osumnjičene Tanje Drobnjak, smatrajući da postoji dovoljno dokaza za vođenje krivičnog postupka pred sudom. Međutim, umesto da predmet bude prosleđen sudu i da se odgovornost ispita u sudskom postupku, glavni javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, Ljubivoje Đorđević, izdao je obavezno uputstvo postupajućoj tužiteljki kojim se traži primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja.
Advokatima oštećene studentkinje saopšteno je da bi prema tom obaveznom uputstvu osumnjičenoj policijskoj službenici bilo omogućeno da izbegne dalje krivično gonjenje uplatom od najmanje 400.000 dinara na račun oštećene ili u humanitarne svrhe. Ukoliko bi osumnjičena Tanja Drobnjak uplatila navedeni iznos u ostavljenom roku, tužiteljka bi potom morala da odbaci krivičnu prijavu protiv nje. Postupajuća tužiteljka može u roku od tri dana od prijema obaveznog uputstva da po njemu postupi ili da protiv njega podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu, a to je – na osnovu takozvanih Mrdićevih zakona – glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović.
Oštećena studentkinja, kojoj je u postupku priznat status posebno osetljivog svedoka, izričito se protivi ovakvom načinu okončanja postupka. Na žalost, ona nema delotvorno pravno sredstvo kojim bi mogla da spreči odluku koja bi za posledicu imala konačno okončanje predmeta bez sudskog ispitivanja odgovornosti za zlostavljanje koje je pretrpela.
Beogradski centar za ljudska prava smatra da bi primena oportuniteta u ovom predmetu bila pravno nedozvoljena. U predmetima u kojima se službena lica terete za torturu ili zlostavljanje, država po Ustavu Srbije i međunarodnom pravu ima obavezu da sprovede delotvornu istragu koja može da dovede do utvrđivanja činjenica, identifikacije svih odgovornih lica i njihovog adekvatnog kažnjavanja. Dugogodišnja praksa Evropskog suda za ljudska prava jasno ukazuje da amnestije, pomilovanja, očigledno blage sankcije, uslovne osude i drugi instituti koji dovode do faktičke nekažnjivosti poput instituta odlaganja krivičnog gonjenja (tzv. oportunitet krivičnog gonjenja) nisu spojivi sa obavezama države u slučajevima povreda člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana torture i drugih oblika zlostavljanja), posebno kada su za zlostavljanje osumnjičeni policijski ili drugi državni službenici.
Pred brojnim tužilaštavima u Srbiji vodi se veći broj predmeta koji se odnose na navode o policijskom zlostavljanju učesnika građanskih i studentskih protesta. Ukoliko bi se u predmetu u kojem je već podnet optužni akt sada primenio oportunitet, to bi moglo postati model za okončavanje i drugih sličnih predmeta, čime bi se dodatno učvrstila sistemska nekažnjivost službenika za dela torture i drugih oblika zlostavljanja u Srbiji.
Zabrinjavajuće je i to što policijska službenica Tanja Drobnjak nije bila suspendovana do okončanja postupka već je, prema dostupnim informacijama, unapređena i to nakon što je u tužilaštvu bila saslušana kao osumnjičena za zlostavljanje studentkinje.
Beogradski centar za ljudska prava poziva Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, Više javno tužilaštvo u Beogradu i sve nadležne državne organe da se uzdrže od donošenja bilo kakvih odluka koje bi dovele do nekažnjivosti u ovom i drugim predmetima koji se odnose na navode o torturi i zlostavljanju od strane policijskih i drugih službenih lica. Umesto zatvaranja predmeta bez suđenja, javnost, oštećena i vladavina prava zahtevaju sudski postupak u kojem će se utvrditi puna istina, identitet svih uključenih službenika i njihova krivična odgovornost.
Svako drugačije rešenje predstavljalo bi opasan presedan i poruku da se policijsko nasilje nad građanima, uključujući studente i mlade ljude koji učestvuju u javnim okupljanjima, može okončati uplatom novca, bez priznanja krivice i bez stvarne odgovornosti.
Beogradski centar je o ovom slučaju već obavestio Savet Evrope, a obavestiće i druge međunarodne organizacije i međunarodna tela za zaštitu ljudskih prava. Oštećenu studenktinju u postupku pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu zastupaju advokat Jugoslav Tintor i advokatica Ana Trkulja.
