Studija analizira slabosti trenutnog procesa pristupanja EU kada je u pitanju uticaj na fundamentalne reforme na Zapadnom Balkanu i nudi alternativna rešenja koja imaju za cilj da maksimiziraju reformski potencijal procesa proširenja.
Dosadašnji proces pristupanja je bio i tehnički i politički manjkav u nastojanju da bude pokretač transformacije na Zapadnom Balkanu koji bi generisao promene opipljive za građane i doprineo razvoju funkcionalnih demokratija u regionu. Nedostatak političke volje i ubedljivih strategija za ubrzanje proširenja uparen je sa podrškom stabilokratiji, što je bila dominantna strategija EU u poslednjoj deceniji, a koja je prioritet davala stabilnosti u odnosu na reforme. Posledica ove strategije je da region konstantno postaje manje bezbedan i sve manje demokratski ustrojen, a nekada neupitni evropski kredibilitet i uticaj u regionu kontinuirano slabi.
Osećajući da zamah evrointegracija izmiče, EU je pokrenula nekoliko inicijativa pokušavajući da izmeni ili dopuni politiku proširenja, od kojih su najistaknutije nova metodologija pristupanja i Evropska politička zajednica. Pored toga, tektonska promena na kontinentu koju je izazvala ruska agresija u Ukrajini vratila je geopolitički ranjiv region na listu glavnih evropskih bezbednosnih prioriteta. Ovo se može sagledati kao prilika da se fokus EU vrati na region koji je godinama bio zanemaren. Međutim, postoji realna pretnja da bi postavljanje geopolitičkog interesa u centar procesa pristupanja moglo dodatno da učvrsti stabilokratiju i rezultira daljim zanemarivanjem demokratskih reformi.
Verujući da samo demokratski region može da garantuje stabilnost i prosperitet za građane, predlažemo pristup koji bi EU vratio u ulogu glavnog aktera demokratske transformacije regiona, na kredibilan i efikasan način. Imajući ovaj cilj na umu, težili smo da identifikujemo glavne mehanizme koje je potrebno menjati. Prvo, pozabavili smo se inherentnim slabostima procesa pristupanja, kao što su ograničeni obim acquis communautaire-a, uz naglasak isključivo na minimalnim standardima kroz pristup štikliranja stavki i dominaciju nad reformskim agendama često na štetu reformi pokrenutih na nacionalnom nivou. Drugo, naveli smo kako je proces pristupanja zloupotrebljen i pretvoren u mehanizam za zarobljavanje države kroz legalizaciju i legitimizaciju štetnih praksi iz drugog plana, omogućavajući zaobilaženje suštinskih promena uz fokus samo na one formalne i sprovođenjem uslovljavanja odozgo na dole na račun domaće demokratske prakse i procesa. Konačno, ispitali smo ulogu visoke politike u procesu pristupanja, fokusirajući se na kredibilitet perspektive proširenja, jezik izveštavanja EU, političke poruke koje legitimišu autokratske prakse, kao i potencijalnu korisnost vanrednih mera poput ekspertskih izveštaja.
Ova publikacija je napisana u okviru projekta „Osnove u fokusu: evropske integracije mimo akcionih planova“, koji podržava Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu, a realizuje Beogradski centar za bezbednosnu politiku u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, Birodi i Politikonom. Mišljenja izražena u publikaciji su isključiva odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove Ambasade Holandije u Beogradu.
