Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (ZNSNM) stupio je na snagu septembra 2009. godine. Namera zakonodavca da, preko nadležnosti koje su poverene nacionalnim savetima, obezbedi nacionalnim manjinama u Srbiji široku autonomiju u odlučivanju radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, mora se oceniti kao pozitivna. Ipak, za više od četiri godine primene ovog zakona uočene su brojne manjkavosti. Problemi ostvarivanja prava nacionalnih manjina javili su se u svim oblastima koje ovaj zakon reguliše. Početkom ove godine podneta je inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba zakona koje se mahom odnose na nadležnosti nacionalnih saveta. Ustavni sud još uvek nije doneo odluku po ovom pitanju.Ministarstvo pravde i državne uprave pokrenulo je 25. novembra javnu raspravu o predlogu izmena i dopuna ZNSNM. Tekst predloga koji je dostupan na sajtu Ministarstva predviđa izmene zakona isključivo u delu koji se odnosi na izbor nacionalnih saveta. Predložena rešenje trebala bi otkloniti nedostatke koji su uočeni tokom izbora 2010. godine i obezbediti veću sigurnost izbornog procesa.
Beogradski centar za ljudska prava smatra da se iniciranjem izmena i dopuna Zakona samo u delu koji je posvećen izborima za nacionalne savete propušta dobra prilika da se povede javna rasprava o svim rešenjima koja ovaj zakon predviđa, a koja su izazvala brojne probleme u praksi. Ministarstvo pravde i državne uprave zauzelo je stav da se do odluke Ustavnog suda ne raspravlja o odredbama koje se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta. Ipak bez obzira na to kakva će biti odluka Ustavog suda, pozitivna ili negativna, očigledno je da je izmena odredaba zakona koje se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta neizbežna. Naime, Zakon koji je trenutno na snazi u koliziji je u određenim delovima sa Zakonom o kulturi, ali i same odredbe Zakona dovodile su u praksi do različitih tumačenja za određena pitanja. Zakon o Ustavnom sudu daje mogućnost donosiocu opšteg akta da uputi zahtev Ustavnom sudu da zastane sa postupkom ocene ustavnosti i da u određenom roku otkloni sporne odredbe. Ovo pravo je Narodna skupštine do sada koristila, stoga ne postoji prepreka da se u predlogu izmene i dopune ZNSNM nađu i izmenjene odredbe koje se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta. Takođe, treba imati u vidu da neminovnost izmene Zakona u delu koji se odnosi na nadležnosti sa sobom nosi i sve troškove koji prate proces izmene zakona. Zbog toga, ne postoji opravdan razlog za prolongiranje izmene svih spornih odredaba.
Svrha ZNSNM je da nacionalnim savetima omogući mehanizme delovanja koja za cilj imaju ostvarivanje prava nacionalnih manjina na samoupravu u kulturi, obrazovanju i obaveštavanju. Izostavljanjem regulisanja ovih pitanja postaje izvesno da ni posle izbora za nacionalne savete koji će se, verovatno, održati u junu 2014. godine, i konstituisanja novih nacionalnih saveta, nacionalni saveti neće biti u mogućnosti da na valjan način, kao predstavnici nacionalnih manjina, rade na ostvarivanju njihovih prava. Drugim rečima, nacionalni saveti neće biti u prilici da u punom obimu obavljaju poslove zbog kojih su konstituisani.
Konkretnim problemima u ostvarivanju prava nacionalnih manjina u oblasti kulture i službene upotrebe jezika i pisma Beogradski centar za ljudska prava podrobnije se bavio tokom sprovođenja projekta Povećanje efikasnosti i vidljivosti nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Rezultati istraživanja objavljeni su u publikaciji Ostvarivanje prava nacionalnih manjina – sprovođenje preporuka nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava u Srbiji.
