Najlakše je ljude koji ukazuju na tuđe greške optužiti da su izdajnici. Prateći ovakvu logiku, izdaja je veća i mnogo više košta kada se ukazuje na greške koje čini država, odnosno ljudi koji je predstavljaju i koji greše u ime i za račun njenih građana. Greške koje je naredila i sprovela Vojska Jugoslavije na Kosovu i Metohiji koštale su života i imovine hiljade ljudi, žena i dece koji nisu nosili oružje i nisu pripadali separatističkoj OVK. Oni su takođe bili građani ove države. Greške koje je naredila pogrešna politika, a sprovela vojska, posredno su odgovorne i za nastavak tragične sudbine preostalih Srba i ostalih građana Srbije koji su još uvek na Kosovu.
Postoje ljudi koji osećaju neuobičajenu odgovornost prema onome što se preduzima u njihovo ime kao građana ove zemlje, a koji su dovoljno hrabri da vide i progovore o onome što su videli. Takvi ljudi su Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, koju Vojska Jugoslavije optužuje za izdaju, i Miroslav Filipović, novinar, koji je već osuđen za „izdaju“ na sedam godina robije. Takav čovek je bio i Slavko Ćuruvija.
Beogradski centar za ljudska prava podseća građane na ljudska, građanska prava koja su nadležne vlasti države Srbije i SR Jugoslavije dužne da obezbede i štite, a što već dugi niz godina ne čine. Ni sa privatnom imovinom pravo ne dozvoljava svakakvo postupanje na štetu drugih, a kamoli sa državom koja pripada njenim građanima i koju obavezuju obećanja, kako je sve propisano ustavima i SRJ i Srbije.
Ako dozvolimo da se osim građanskih prava uništi i građanska savest, koju otvoreno brane ljudi poput Nataše Kandić i Miroslava Filipovića, nestaće konačno i Srbije onakve kakva bi mogla da bude – država zaštitnica svih njenih građana.
