SRBIJA: Žene na radnom mestu

7. mart 2014.

Saopštenje povodom 8. marta

8-mart-114x150Objavili smo Vodič za Srbiju o biznisu i ljudskim pravima, koji je rezultat zajedničkog rada Beogradskog centra za ljudska prava i Danskog instituta za ljudska prava, uz podršku Ambasade Norveške u Beogradu. U nedeljama koje dolaze ukazaćemo na najupečatljivije primere uticaja kompanija na ljudska prava koji su istaknuti u Vodiču. 

Uoči 8. marta, Međunarodnog dana žena, koji se prvobitno zvao Međunarodni dan radnih žena, ističemo neke od problema sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada u Srbiji.

Iako Ustav i drugi zakoni garantuju ravnopravnost žena i muškaraca, poštovanje prava žena nije na zadovoljavajućem nivou. Prema istraživanju koje je u novembru 2013. godine sproveo CeSID, većina ispitanika u Srbiji smatra žene najdiskriminisanijom  društvenom grupom,  a jedna trećina anketiranih, kao najveći problem  istakla je diskriminaciju na radnom mestu ili u vezi sa radom.

Istraživanje FREN-a predstavljeno 2013. godine pokazalo je da se prilikom zapošaljavanja od žena zahtevaju više kvalifikacije nego od muškaraca, i da su žene na tržištu rada suočene s velikim preprekama i izazovima. Iako zaposlene žene u Srbiji imaju više kvalifikacije od muškaraca, žena zarađuju 11% manje od muškarca za obavljanje istog posla, ili drugim rečima žena svake godine radi 40 dana bez plate.  Razlika u visini plata prisutna je kako u javnom tako i u privatnom sektoru, ali je najistaknutija u vrhu platne lestvice u privatnom sektoru, gde je razlika čak 14 procenata, što ukazuje na prisustvo tzv. „staklenog plafona.“ 

Diskriminacija žena na tržištu rada posebno je vidljiva u slučajevima otpuštanja trudnica, žena na porodiljskom bolovanju i majki male dece. Prema podacima Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, po povratku sa porodiljskog odsustva žene su često raspoređene na slabije plaćena radna mesta.  Zvanična statistika pokazuje da:

                         Život sa decom do 16 godina starosti povećava stopu razlike u zaposlenosti muškaraca i žena: u starosnoj kategoriji od 25 do 49 godina, razlika između stope zaposlenosti žena i muškaraca je samo 6 procenata ako nemaju decu, dok se kod osoba koje imaju više od jednog deteta razlika povećava na oko 25 procenata.

Kancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti ističe da se žene u ruralnim sredinama i Romkinje suočavaju sa višestrukom diskriminacijom na radnom mestu. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je na žene registrovano 28 odsto svih poljoprivrednih gazdinstava; međutim, one čine samo 23 procenata svih individualnih poljoprivrednika i čak 71 odsto pomažućih članova u poljoprivredi.

Izvod iz Vodiča  za Srbiju o biznisu i ljudskim pravima:
Devet procenata Romkinja ima posao, u poređenju sa 43% žena koja nisu Romkinje a njihove zarade su za trećinu niže od zarada žena koje nisu Romkinje. Prema istraživanju Praxisa, svega dve ispitanice (od ukupno 139 žena) bile su u formalnom radnom odnosu – obe na poslovima održavanja higijene.

Međunarodni dan žena je prilika da se podseti i na činjenicu da su žene često žrtve zlostavljanja na radnom mestu.  Istraživanje koje je Savez samostalnih sindikata Srbije sproveo u 12 gradova Srbije 2011. godine pokazuje da je svaka treća zaposlena žena doživela zlostavljanje na radu, uključujući mobing ili seksualno uznemiravanje.