Povodom Svetskog dana izbeglica koji se obeležava 20. juna, Beogradski centar za ljudska prava podseća na važnost podrške izbeglicama koje su bile primorane da napuste svoje domove zbog progona, različitih oblika nasilja, oružanih sukoba i drugih povreda ljudskih prava. U trenutku kada se svet suočava sa višestrukim krizama kroz globalnu nestabilnost i sve dubljom erozijom međunarodne zaštite, solidarnost sa izbeglicama, tražiocima azila i interno raseljenim licima mora biti pretočena u konkretne politike zaštite, pristup pravima i dugoročna rešenja.
Prema najnovijim dostupnim podacima UNHCR-a, u 2026. godini, 117,8 miliona ljudi širom sveta je prisilno raseljeno, a milioni ljudi se i dalje vraćaju u razorene zajednice, živeći u neizvesnosti i bez mogućnosti za dostojanstven život. U Srbiji je tokom 2026. godine nastavljen trend veoma malog broja osoba koje borave u prihvatnim i azilnim centrima pod upravom Komesarijata za izbeglice i migracije, dok se istovremeno veliki broj ljudi nalazi van zvaničnog sistema, izložen rizicima radne eksloatacije, krijumčarskih mreža i trgovine ljudima. Posebno zabrinjava postojanje paralelnog sistema u kome veliki broj stranih radnika i migranata ostaje nevidljiv za institucije, bez pristupa informacijama o svojim pravima, u neregulisanom boravku, radu na crno i bez efektivnog pristupa zaštiti, često izložen zloupotrebama u vezi sa ugovorima o radu i drugim radnim pravima.
Prema dostupnim podacima UNHCR-a u Srbiji iz aprila 2026. godine, od početka godine registrovano je svega 1.413 novih ulazaka kroz centre Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije. U istom periodu, 129 osoba izrazilo je nameru da zatraži azil u Srbiji, dok je njih 59 zvanično podnelo zahtev za azil i ušlo u postupak. Tokom 2026. godine azil su dobile samo četiri osobe. Od uspostavljanja azilnog sistema 2008. godine do aprila 2026. godine, azil ili supsidijarnu zaštitu u Republici Srbiji, dobile su samo 264 osobe.
Republika Srbija se obavezala da obezbedi funkcionalan i održiv sistem besplatne pravne pomoći za tražioce azila, da unapredi kvalitet i efikasnost odlučivanja u svim fazama postupka azila i da omogući da se svaki zahtev razmatra individualno, nepristrasno i bez diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti osobama u posebno ranjivom položaju, uključujući decu bez pratnje, žrtve trgovine ljudima, žrtve torture, osobe sa invaliditetom, žene izložene rodno zasnovanom nasilju, LGBTI+ osobe i druge osobe koje pripadaju ranjivim kategorijama među izbegličkom populacijom.
Tražioci azila i izbeglice u Srbiji i dalje nemaju biometrijske lične karte, zbog čega se često suočavaju sa administrativnim preprekama u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava, uključujući pravo na zdravstvenu zaštitu, pristup tržištu rada, otvaranje bankovnih računa i korišćenje drugih usluga. Zato je od ključne važnosti da Srbija bez odlaganja obezbedi izdavanje biometrijskih identifikacionih dokumenata za izbeglice, kako bi im bilo omogućeno puno uživanje zakonom priznatih prava.
Podsećamo javnost da je Srbija u martu 2022. godine prvi put aktivirala privremenu zaštitu za osobe raseljenje iz Ukrajine, koja je svake godine produžavana i do danas traje. Imajući u vidu da se u Ukrajini već više od četiri godine odvijaju oružani sukobi, važno je naglasiti potrebu za iznalaženjem dugoročnih rešenja za osobe pod privremenom zaštititom i njihov prelazak na trajnije vidove boravka u Srbiji, uključujući i postupak azila.
Posebno zabrinjava činjenica da je 12. juna 2026. godine počela primena EU Pakta o migracijama i azilu, čiji cilj je uspostavljanje „čvršćih i pravednijih“ pravila, bržih procedura i jačanja spoljnih granica EU. Međutim, posmatran u celini, Pakt ograničava pristup azilu, snižava garancije osnovnih prava i zadržava osobe kojima je potrebna zaštita, na spoljnim granicama EU, uz naročit rizik od šire primene pritvora, ubrzanih graničnih postupaka, nedovoljnih procena ranjivosti i neujednačene primene među državama članicama sa rizikom od prebacivanja odgovornosti na države van EU kroz politiku „eksternalizacije“, pojačanih povrataka i readmisije.
Podsećamo ovim putem da je Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju rasne diskriminacije (CERD) u maju u svojim zaključnim razmatranjima preporučio Srbiji, da se uzdrži od praksi kolektivnog proterivanja, da tražiocima azila obezbedi pristup postupku azila na graničnim prelazima i aerodromima i nastavi da unapređuje materijalne uslove prihvata, naročito u ustanovama zatvorenog tipa, naglašavajući da se mere detencije primenjuju samo kao krajnja mera. Osim toga, od Srbije je zatraženo da se svi postupci udaljenja sprovode uz puno poštovanje načela zabrane proterivanja (non-refoulement), kao i da se sprovedu nepristrasne i temeljne istrage svih navoda o povredama prava izbeglica od strane službenih lica, uključujući rasnu diskriminaciju, proizvoljno lišenje slobode, torturu i nečovečno postupanje.
Beogradski centar za ljudska prava još jednom ističe da zaštita izbeglica nije pitanje dobre volje jednog društva, već obaveza zasnovana na međunarodnom pravu, Ustavu Republike Srbije i principima ljudskog dostojanstva. Zbog toga ćemo, kao i ranijih godina, nastaviti da pružamo pravnu pomoć tražiocima azila i izbeglicama, da podržavamo njihovu integraciju i da zagovaramo unapređenje njihovog položaja u našem društvu.
